Улога свештенства у Првом и Другом устанку*
Др Олга СРДАНОВ ИК-БАРАЋ
(Посвећено моме мужу Дејану)
* Предавање одржано на Православном народном универзитету 7, окто- бра 1974. године.
Др Олга СРДАНОВ ИК-БАРАЋ
(Посвећено моме мужу Дејану)
* Предавање одржано на Православном народном универзитету 7, окто- бра 1974. године.
У Првом и Другом устанку удео српског свештенства у жртвама и њихов допринос у постигнућима сразмерно је вишеструко већи од удела осталог народа. Јер, на око пола милиона побуњене раје Београдскога пашалука, једва ако је била која стотина духовника, чији број и при пуној слободи вероисповести четири деценије касније достиже тек 748. Према сачуваним изворима види се да већина од њих прихвата устанак као заветну поруку. Примери ових свештеника показују да свако време има своје борбе. У тим борбама одсудним историјским прекретницама — српско свештенство налазило се увек у жижи збивања, на бранику народних права.
За судбоносне деценије Првог и Другог устанка свештеници не само да су, приликом дахијске сече кнезова, пали као прве жртве, страдалници и мученици, него су напуштали цркве и манастире и, по примеру некадањих , црквених бораца, заједно с осталим првацима водили побуњену рају из победе у победу. Знали су да, дохватајући оружје , бране њиме и православље.
С бојнога поља одлазили су у тућину и обијали прагове дворова оних царева, који су одлучивали о нашој судбини , да би ватреном речју изборили право на живот у слободи дотле непознате, безимене раје дивљега Балкана. Зато у Милићевићевом „ПОМЕНИКУ ЗНАМЕНИТИХ ЉУДИ СРПСКОГА НАРОДА” налазимо животописе читаве плејаде свештеника, великана ова два устанка. А „Поменик” је првенствено и посвећен јунацима из тих устанака па га зато Суреп с правом назива „најзначајнијим, нашим монументом, подигнутим, заточеницима једне велике револуције”. И не само онда , већ кроз све векове наше прошлости свештеници су, из нараштаја у нараштај, у народу чували и одржавали не само веру — православље — него и писменост националну свест и родољубље.
Народ се дигао на устанак, како због зулума јаничара, тако и због изгубљених повластица, које су Срби добили од београдског везира , Хаџи Мустафе, као награду за учешће у одбрани Београдског пашалука од отоманских одметника. Наиме , Аустријско-тур
ски рат од 1789—1791, у коме се Срби боре на страни Аустрије као добровољци — фрајкоровци, и учестали напади Пазван Оглу паше из Видина, одметника од султана, с јаничарима и крџалијама, на Београд у деценији после тога рата били су од пресудног утицаја на даљу будућност Срба. Они су у тим ратним окршајима стекли војну обуку, дошли до оружја и постали свесни своје снаге и свога права на слободу. Зато је та деценија историјскд најуже повезана с Устанком. У њој се замећу клице народно-ослободилачке револу- ције, коначнога остварења вековног сна нације.
У тој деценији најзначајнију улогу као воћа српскога народа и претеча идеја Првога устанка одиграо је један духовник, архи- мандрит манастира Троноше, Стеван Јовановић. Уверен да је с овим, последњим Аустријско-турским ратом дошао тренутак кона- чног ослобоћења Срба од Турака, он је свесрдно подстицао народ да се прикључи аустријској војсци. Тако су Срби, с пушком у руци, листом пристали уз Аустријанце. А, када су ови прешли Саву, цела Шумадија, на челу с архимандритом Стеваном, дочекала их је као ослободиоце.
То су убрзо скупо платили. Јер, већ крајем 1789. почело се говорити о преговорима за мир измећу Аустрије и Турске и евен- туалноме повлачењу аустријске војске из освојених крајева Србије. Архимандрит Стеван постаје свестан да ће, ако се Турци поврате и почну се светити Србима за издају, за њихове муке он сносити сву одговорност, јер је народ подстицао на устанак. Зато чини очај- ничке покушаје код аустријског двора да заштити Србе. Када, по- четком 1790. године, Аустријанци почињу да се повлаче, оставља- јући за одбрану само један српски фрајкор, он пише своје прво писмо цару Леополду II и носи га у Сремске Карловце митропо- литу Мојсију Путнику, као посредник код цара да се Србима пружи одговарајућа помоћ да се, макар, сами бране од Турака. 'У писму он преклиње:
„Превеликом нуждом принуждени усућујемо се Вашој Ексе- ленцији прибегнути и следујушће плачевно и покорњејше проше- није у име целога у предјелу Јадранском, Раћевини, Шабачкој и Ваљевској нахији живућега христијанства предложити.
Ево већ 4 мјесеца дана како Божјим промислом ови предјели у руке Благочестиваго цара дошли и чрез оружје и војинство његово ми от јарма непријатељскаго освобождени јесмо. По онима у почетку рата изданима царским патентима нама свака помоћ и заштићеније обећана јесте, ако би ми у догаћају рата садашњега Ц. Краљевскоме војинству у свачем на помоћи и на послугу били. На то објешчаније, уфајући се ми садашњу јесен, када цесарска војска под командом Г-дина Генерала Чернела у наше више имено- вате пределе дошла јест, не само са посленици, коли, марвом и потребитом раном спомошчествовали, него и к том против нашег бившег царства оружје подигнули јесмо, да би само себе и потомке наше од нечастивога царства избавити и милост и зашчишченије всепресветљајшаго Императора получити могли ...
За судбоносне деценије Првог и Другог устанка свештеници не само да су, приликом дахијске сече кнезова, пали као прве жртве, страдалници и мученици, него су напуштали цркве и манастире и, по примеру некадањих , црквених бораца, заједно с осталим првацима водили побуњену рају из победе у победу. Знали су да, дохватајући оружје , бране њиме и православље.
С бојнога поља одлазили су у тућину и обијали прагове дворова оних царева, који су одлучивали о нашој судбини , да би ватреном речју изборили право на живот у слободи дотле непознате, безимене раје дивљега Балкана. Зато у Милићевићевом „ПОМЕНИКУ ЗНАМЕНИТИХ ЉУДИ СРПСКОГА НАРОДА” налазимо животописе читаве плејаде свештеника, великана ова два устанка. А „Поменик” је првенствено и посвећен јунацима из тих устанака па га зато Суреп с правом назива „најзначајнијим, нашим монументом, подигнутим, заточеницима једне велике револуције”. И не само онда , већ кроз све векове наше прошлости свештеници су, из нараштаја у нараштај, у народу чували и одржавали не само веру — православље — него и писменост националну свест и родољубље.
Народ се дигао на устанак, како због зулума јаничара, тако и због изгубљених повластица, које су Срби добили од београдског везира , Хаџи Мустафе, као награду за учешће у одбрани Београдског пашалука од отоманских одметника. Наиме , Аустријско-тур
ски рат од 1789—1791, у коме се Срби боре на страни Аустрије као добровољци — фрајкоровци, и учестали напади Пазван Оглу паше из Видина, одметника од султана, с јаничарима и крџалијама, на Београд у деценији после тога рата били су од пресудног утицаја на даљу будућност Срба. Они су у тим ратним окршајима стекли војну обуку, дошли до оружја и постали свесни своје снаге и свога права на слободу. Зато је та деценија историјскд најуже повезана с Устанком. У њој се замећу клице народно-ослободилачке револу- ције, коначнога остварења вековног сна нације.
У тој деценији најзначајнију улогу као воћа српскога народа и претеча идеја Првога устанка одиграо је један духовник, архи- мандрит манастира Троноше, Стеван Јовановић. Уверен да је с овим, последњим Аустријско-турским ратом дошао тренутак кона- чног ослобоћења Срба од Турака, он је свесрдно подстицао народ да се прикључи аустријској војсци. Тако су Срби, с пушком у руци, листом пристали уз Аустријанце. А, када су ови прешли Саву, цела Шумадија, на челу с архимандритом Стеваном, дочекала их је као ослободиоце.
То су убрзо скупо платили. Јер, већ крајем 1789. почело се говорити о преговорима за мир измећу Аустрије и Турске и евен- туалноме повлачењу аустријске војске из освојених крајева Србије. Архимандрит Стеван постаје свестан да ће, ако се Турци поврате и почну се светити Србима за издају, за њихове муке он сносити сву одговорност, јер је народ подстицао на устанак. Зато чини очај- ничке покушаје код аустријског двора да заштити Србе. Када, по- четком 1790. године, Аустријанци почињу да се повлаче, оставља- јући за одбрану само један српски фрајкор, он пише своје прво писмо цару Леополду II и носи га у Сремске Карловце митропо- литу Мојсију Путнику, као посредник код цара да се Србима пружи одговарајућа помоћ да се, макар, сами бране од Турака. 'У писму он преклиње:
„Превеликом нуждом принуждени усућујемо се Вашој Ексе- ленцији прибегнути и следујушће плачевно и покорњејше проше- није у име целога у предјелу Јадранском, Раћевини, Шабачкој и Ваљевској нахији живућега христијанства предложити.
Ево већ 4 мјесеца дана како Божјим промислом ови предјели у руке Благочестиваго цара дошли и чрез оружје и војинство његово ми от јарма непријатељскаго освобождени јесмо. По онима у почетку рата изданима царским патентима нама свака помоћ и заштићеније обећана јесте, ако би ми у догаћају рата садашњега Ц. Краљевскоме војинству у свачем на помоћи и на послугу били. На то објешчаније, уфајући се ми садашњу јесен, када цесарска војска под командом Г-дина Генерала Чернела у наше више имено- вате пределе дошла јест, не само са посленици, коли, марвом и потребитом раном спомошчествовали, него и к том против нашег бившег царства оружје подигнули јесмо, да би само себе и потомке наше од нечастивога царства избавити и милост и зашчишченије всепресветљајшаго Императора получити могли ...
Но противу све надежде и радости наше нечајано себе опет от све помоћи лишене видесмо занеже сва цесарска војска и то- пови и све што ми на наше зашчишченије имати мислисмо, натраг враћено...
Каково бједно и плачевно наше садашње состојаније јест! Од христијанског царства помоћи остављени, а пред собом увре- ћеног и разгневљеног непријатеља имајући никаква надежда за нас не остаје него предстојашче очевидна погибељ цјелог у ови пре- дјели живућег народа; изгубљење свега имања нашег и разореније свјатих црквеи и монастиров. V самому убо Јадру и Раћевини, осим Ваљевске и шабачке нахије 60.000 душа христијанских живе, које јамачно погубљене и заробљене бити морају, ако скора помоћ от милости Благочестивога Царја не би се нама учинила ...”
На овој молби од 22. јануара 1790. поред потписа архимандрита Стевана с печатом, стоје потписи још седам првака народних. Од њих су четворица, дакле већина, свештена лица: Григорије игуман чокешински, Герасим игуман петковачки, протопоп Геор- гије Берић, поп Матија Кнежевић.
Аустрија гледа своје политичке интересе и не шаље никакву помоћ. Турци у току лета полагано наступају према крајевима, напуштеним од ћесарске војске. Пале куће, убијају мноштво хри- шћана и пљачкају, где шта дохвате. Народ северне Србије у паници прелази Саву. Архимандрит Стеван такоће бежи из манастира Троноше, али пише нову молбу цару, да се предаја Србије одложи бар за два месеца, док народ прибере летину, и да се Србима, пребег- лицама, одобри боравак у Аустрији. Ову молбу носи на Српски народни сабор, који се одржавао у Темишвару у лето 1790. го- дине. Заједно с њиме пошао је и студенички архимандрит Васи- лије Радосављевић,
Новосадском владици, Јовану Јовановићу, несрећни Стеван се тужи:
„Камо објети и услуге наше овом двору и толика проливена крв и изгубљена имјенија и живот? И сада одбачени остали су награжденија биједне Србије да их Турци продају и секу као марву.”
А по повратку са Сабора у троношком летопису записује:
„И тако јест пострадао и просуо се биједни Србаљ верујући проклетом Нијемцу; небројено јест се изробио; тако исјечено неис- казано; цркве и манастири јесу не мало опустили по целој Србији. У мало времена три крат јесу Нијемци издавали Србски народ и Турком под сабљу предавали.”
И на темишварској молби мећу 18 тадањих потписника, пр- вака Шумадије, већина је духовника. То су, поред архимандрита Стевана и поменутог, студеничког архимандрита: протопоп Матија Кнежевић, поп Димитрије Кнежевић, поп Милић Петровић с оста- лим свештеницима јадранског и зворничког округа; Григорије, игу- ман манастира Чокешине, Герасим Петковић, игуман манастира Петковаче, Пајсије, игуман манастира Радовашнице с братијом; Пајсије, игуман манистара Каоне с братијом, Геогрије Берић, про- топоп и два попа шабачке нахије, Арсеније Јовановић и Стеван Поповић, те протопоп Ранко из Посавине.
Каково бједно и плачевно наше садашње состојаније јест! Од христијанског царства помоћи остављени, а пред собом увре- ћеног и разгневљеног непријатеља имајући никаква надежда за нас не остаје него предстојашче очевидна погибељ цјелог у ови пре- дјели живућег народа; изгубљење свега имања нашег и разореније свјатих црквеи и монастиров. V самому убо Јадру и Раћевини, осим Ваљевске и шабачке нахије 60.000 душа христијанских живе, које јамачно погубљене и заробљене бити морају, ако скора помоћ от милости Благочестивога Царја не би се нама учинила ...”
На овој молби од 22. јануара 1790. поред потписа архимандрита Стевана с печатом, стоје потписи још седам првака народних. Од њих су четворица, дакле већина, свештена лица: Григорије игуман чокешински, Герасим игуман петковачки, протопоп Геор- гије Берић, поп Матија Кнежевић.
Аустрија гледа своје политичке интересе и не шаље никакву помоћ. Турци у току лета полагано наступају према крајевима, напуштеним од ћесарске војске. Пале куће, убијају мноштво хри- шћана и пљачкају, где шта дохвате. Народ северне Србије у паници прелази Саву. Архимандрит Стеван такоће бежи из манастира Троноше, али пише нову молбу цару, да се предаја Србије одложи бар за два месеца, док народ прибере летину, и да се Србима, пребег- лицама, одобри боравак у Аустрији. Ову молбу носи на Српски народни сабор, који се одржавао у Темишвару у лето 1790. го- дине. Заједно с њиме пошао је и студенички архимандрит Васи- лије Радосављевић,
Новосадском владици, Јовану Јовановићу, несрећни Стеван се тужи:
„Камо објети и услуге наше овом двору и толика проливена крв и изгубљена имјенија и живот? И сада одбачени остали су награжденија биједне Србије да их Турци продају и секу као марву.”
А по повратку са Сабора у троношком летопису записује:
„И тако јест пострадао и просуо се биједни Србаљ верујући проклетом Нијемцу; небројено јест се изробио; тако исјечено неис- казано; цркве и манастири јесу не мало опустили по целој Србији. У мало времена три крат јесу Нијемци издавали Србски народ и Турком под сабљу предавали.”
И на темишварској молби мећу 18 тадањих потписника, пр- вака Шумадије, већина је духовника. То су, поред архимандрита Стевана и поменутог, студеничког архимандрита: протопоп Матија Кнежевић, поп Димитрије Кнежевић, поп Милић Петровић с оста- лим свештеницима јадранског и зворничког округа; Григорије, игу- ман манастира Чокешине, Герасим Петковић, игуман манастира Петковаче, Пајсије, игуман манастира Радовашнице с братијом; Пајсије, игуман манистара Каоне с братијом, Геогрије Берић, про- топоп и два попа шабачке нахије, Арсеније Јовановић и Стеван Поповић, те протопоп Ранко из Посавине.
Архимандрит Стеван ни даље није мировао. Када се рашчуло за Свиштовски конгрес, он јануара 1791. године одлази за Беч, да би се онде заузео: „да цар својим моћним посредовањем олакша судбину Срба.” Аустријанци обећавају да ће за Србе израдити ам- нестију, а пребеглицама одобравају насељавање у Војној Граници уз помоћ од 2 крајцаре на дан, по потреби и у храни и граћи, с ослобоћењем од порезе 3 године.
V читавој политичкој делатности архимандрита Стевана нај- важнији је следећи Програм самоуправе Србије, припремљен за Свиштовски конгрес:
„Да би ми турском цару одсјеком новце давали, колико би се у миру закључило, а Турци у нас да се не мјешају, нити њине паше, ни муселими нама суде. Но, со обшче народним согласијем, да изберемо једнога од наших поглавитих људи, кои ће весма нама командант бити, како што је био влашки Богдан бег, и он да би отсјек, што би било измећу нас совокупљено, цару пошиљао, а ми на нашој земљи да би могли мирно радити и уживати.”
Како се и по садржају може судити, Пантелић, према коме и износимо историју архимандрита Стевана, сматра да је програм састављен на бази ранијих, влашких повластица и молбе влашких бојара, упућене цару. На програму су још потписани студенички архимандрит и прота Јован Миловић. Пред крај Свиштовског кон- греса архимандрит Стеван ће преко новога митрополита Стевана Стратимировића упутити и последњу молбу за амнестију Срба од јула 1791. године.
Прота Јован Миловић одиграо је, такоће, истакнуту улогу за Аустријско-турског рата. У почетку је, заједно с Кочом Анћелко- вићем растурао аустријске прокламације. Затим је, опет у сарадњи с њиме, дизао на устанак народ у јагодинској, смедеревској и кра- гујевачкој нахији. Скупио је већи број добровољаца и са њима во- јевао против Турака као заповедник једне од Кочиних чета. Из- мећу осталог, нападом на тефтердара, који је покушао да се про- бије до Београда, дочепао се важних, турских докумената. Просла- вио се код Јагодине, где му је у борбама пропала и сопствена кућа, као и мегданом с дели Ахметом. По трагичној Кочиној смрти воје- вао је у Михаљевићевом фрајкору, увек на најопаснијим положа- јима, а био је и вешт ухода турске војске. Зато је, након склоп- љеног мира, морао да бежи из Србије и живео је у Руми.
Програм аутономије ових знаменитих духовника предустани- чке деценије није, додуше, стигао у Свиштов, али је значајан, јер показује да су каснији, слични захтеви устаника — сељака за боље услове живота имали претечу у програму свештених лица који, што треба истаћи, у свом родољубљу нису тражили привилегије за цркву, него само за народ.
У Троноши архимандрит Стеван ће, а на бази Портина фер- мана из 1793. године, и даље бранити Србе од Турака. Зато није никакво чудо што главом плаћа своју поданичку нелојалност. У освит новога, за Србе судбоносног века, 1799. он губи живот, отро- ван од турског паше у Зворнику.
У тој деценији истакао се политичким акцијама још једаи духовник, архимандрит манастира Пиве у Херцеговини, Арсеније Гаговић. Он се заносио устанком свих Срба под Турском. У ту сврху путовао је чак до Русије и онде на двору цара Александра излагао свој план о Славјанском царству. Убеђујући Русе да је раја спремна на устанак, настојао је да их приволи на помоћ. Јуиацима Првога устанка народ је одао дужно признање. Али, претече ус- танка, у већини свештеници, не мање значајни као зачетници по- крета за ослобођење, остали су неправедно заборављени, мада пре- ма својим залагањима за бољу народну будућност, треба да добију почасно место у нашој историји.
V читавој политичкој делатности архимандрита Стевана нај- важнији је следећи Програм самоуправе Србије, припремљен за Свиштовски конгрес:
„Да би ми турском цару одсјеком новце давали, колико би се у миру закључило, а Турци у нас да се не мјешају, нити њине паше, ни муселими нама суде. Но, со обшче народним согласијем, да изберемо једнога од наших поглавитих људи, кои ће весма нама командант бити, како што је био влашки Богдан бег, и он да би отсјек, што би било измећу нас совокупљено, цару пошиљао, а ми на нашој земљи да би могли мирно радити и уживати.”
Како се и по садржају може судити, Пантелић, према коме и износимо историју архимандрита Стевана, сматра да је програм састављен на бази ранијих, влашких повластица и молбе влашких бојара, упућене цару. На програму су још потписани студенички архимандрит и прота Јован Миловић. Пред крај Свиштовског кон- греса архимандрит Стеван ће преко новога митрополита Стевана Стратимировића упутити и последњу молбу за амнестију Срба од јула 1791. године.
Прота Јован Миловић одиграо је, такоће, истакнуту улогу за Аустријско-турског рата. У почетку је, заједно с Кочом Анћелко- вићем растурао аустријске прокламације. Затим је, опет у сарадњи с њиме, дизао на устанак народ у јагодинској, смедеревској и кра- гујевачкој нахији. Скупио је већи број добровољаца и са њима во- јевао против Турака као заповедник једне од Кочиних чета. Из- мећу осталог, нападом на тефтердара, који је покушао да се про- бије до Београда, дочепао се важних, турских докумената. Просла- вио се код Јагодине, где му је у борбама пропала и сопствена кућа, као и мегданом с дели Ахметом. По трагичној Кочиној смрти воје- вао је у Михаљевићевом фрајкору, увек на најопаснијим положа- јима, а био је и вешт ухода турске војске. Зато је, након склоп- љеног мира, морао да бежи из Србије и живео је у Руми.
Програм аутономије ових знаменитих духовника предустани- чке деценије није, додуше, стигао у Свиштов, али је значајан, јер показује да су каснији, слични захтеви устаника — сељака за боље услове живота имали претечу у програму свештених лица који, што треба истаћи, у свом родољубљу нису тражили привилегије за цркву, него само за народ.
У Троноши архимандрит Стеван ће, а на бази Портина фер- мана из 1793. године, и даље бранити Србе од Турака. Зато није никакво чудо што главом плаћа своју поданичку нелојалност. У освит новога, за Србе судбоносног века, 1799. он губи живот, отро- ван од турског паше у Зворнику.
У тој деценији истакао се политичким акцијама још једаи духовник, архимандрит манастира Пиве у Херцеговини, Арсеније Гаговић. Он се заносио устанком свих Срба под Турском. У ту сврху путовао је чак до Русије и онде на двору цара Александра излагао свој план о Славјанском царству. Убеђујући Русе да је раја спремна на устанак, настојао је да их приволи на помоћ. Јуиацима Првога устанка народ је одао дужно признање. Али, претече ус- танка, у већини свештеници, не мање значајни као зачетници по- крета за ослобођење, остали су неправедно заборављени, мада пре- ма својим залагањима за бољу народну будућност, треба да добију почасно место у нашој историји.
Митрополит Стефан Стратимировић (1790-1836)
II
Међу дваестином првака, које се по народној песми „Почетак буне на дахије” јаничари спремају да побију, налази се и пет све- штеника. Страдало је, како знамо, знатно више жртава, преко сто- тину, које кнезова, које духовника. О свештеницима говоре сле- дећи стихови песме:
Док погубим протопоп Николу
из лијепа села Ритопека;
он пашује, а ја субашујем.
Док погубим протопопа Марка
из лијепа села Остружнице;
он је паша , а ја сам субаша.
Док погубим до два игумана,
Аџи Беру и Аџи Рувима,
који знаду злато растапати,
и са њиме ситне књиге писат,
нас, дахије, цару опадати
око себе рају свјетовати.
Док запалим рачу украј Дрине
и погубим оца Мелентија,
кој’ је иш’о преко мора сињег
те је влашку ћабу прелазио
па се узгред у Стамбол вратио,
и од цара фермен излагао
за стотину жутијех дуката,
да^Власима богомољу гради.
Да је гради за седам година.
Начини је за годину дана.
Ево има шест година дана,
како зида покрај цркве куле
а у куле набавља џебане
и по мраку топове привлачи.
Видиш, јолдаш, да се нечем нада!
Од пет свештеника, именованих у народној песми, страдали су од дахија хаџи Бера и хаџи Рувим.
Хаџи Бера, моравички архимандрит, рођен у селу Црнућу Руд- ничке нахије, пореклом је из племена Матића. Ишао је на покло- њење гробу Господњем, што се види из титуле „хаџи” пред његовим именом. Уживао је велики углед код народа, не само из села у су- седству манастира, где је, како пише Грујић, л^спео да искорени крвну освету, него и у читавом рудничком и ваљевском крају. Бра- нио је Србе, колико год је могао од турских насиља — довољан раз- лог да дахије и њега уврсте међу најопасније прваке потлачене раје. Пао је као једна од првих жртава њихове страховладе, убијен, како гшше Милићевић, на једној манастирској њиви крај Љига. Према пе- сми Вишњићевој страдао је крај своје цркве.
Хаџи Рувим рођен је 1744. године у Бабиној Луци, у Ваљевској нахији и крштен као Рафаило. Пошто је по манастирима стекао образовање, потребно за свештеника, запопио се. Када му умре по- падија, он се у манастиру Боговађи закалуђерио. Године 1785. по обичају многих, православних монаха, кренуо је на поклоњење хри- шћанском светињама у Јерусалиму. Вративши се као хаџија у Ср- бију непосредно после Аустријско-турског рата он у једном запису јадикује над тешком судбином народа у Шумадији због освете Ту- рака:
Хаџи Рувим и Хаџи Ђера (илустрација)
„Чу се глас гораче пелена да Немац даје Белиград Турком натраг. Слишаше Срби жалосне гласе, вапише, утробам проплакаше. Уви, уви, ни семо, ни овамо прибежати ко може! Всјака душа умре и наиде страшни час смртни на њу.”
У то доба, о чему говори и народна песма, много се бавио уметничким дрворезом. Израђивао је лепе крстове за цркве и за по- божне вернике као и дрворезна клишеа икона, цркава и манастира. Године 1795. постао је архимандрит. Угњетавања раје од Турака по- стајала су свакога дана све неподношљивија па и хаџи Рувим дође једном приликом у оштри сукоб с прњаворским субашом. Зато је морао 1802. године да бежи из свог манастира. Неко време се крио у Студеници. Онда се упутио у Свету Гору. На своју несрећу вратио се у Србију управо пред сечу кнезова. У међувремену послао је кнез Алекса Ненадовић мајору Митесеру у Аустрији писмо о непод- ношљивом стању у Србији. Писмо паде у руке јаничара, а кнез Алекса, ионако као фрајкорац нерадо гледан од Турака, да сачува живот, заклињао се да је то писмо хаџи Рувимово. Зато, да не би архимандрита носио на души, поручи му да одмах, не часећи часа, напусти Београдски пашалук.
Старац, ком је доста лутања по свету, не послуша га, већ остаде у манастиру Боговађи, где Дочека крваво оргијање дахија у коме, међу првима паде и кнез Алексина глава.
Кнез Алексино писмо, међутим, добро је дошло дахијама да се ослободе и хаџи Рувима као духовника с великим угледом у на- роду. Зато и њега уврсте међу прваке осуђене на смрт. Обавештен о том он се, изгледа, надао да ће, можда, сачувати живот, ако се стави под заштиту владике Леонтија у Београду.
Милићевић у свом „Поменику”, вероватно према народној ле- генди, разлог његовом одласку у Београд приказује другачије. А његову последњу ноћ у манастиру Боговаћи дочарава с песничком сликовитошћу, прожету мистичном трагиком коби, злослуто наднете над судбином архимандритовом. У ћелији — оџаклији — густо те- сто помрчине обавијало је самотног монаха све више и више, као мора му налегло на груди, наговештавало ледени дах блиске смрти. Само би гдекад сунуо пламен с огњишта, заискрио таму осетом жи- вота. Тишину би прекидала звека бројаница и мрмор његове моли- тве за мученике, чија се крв по Србији на све стране проливала као неумитан жртвени откуп народа за будућу, бољу судбину.
У повременоме бљеску пламена из таме би изронили, обешени више његове главе, пушка крџалика, сабља, сребром окована, два пиштоља и по неки изрезбарени крст. Када би се пламен у шир пру- жио, осветлио би у једном углу орахов сточић с калућеревим писа- ћим прибором, а на клупици кутију с дрворезбарским алатљикама за шарање и резање крстова, икона и књига.
Неочекивано нагло врата ћелије се отворе, као када ветар изненада ћарне, а пред Рувимом створи се човек необична лика. С лица, свег у бради стопљеној с црним прамењем шубаре, само вуч- јим бљееком засевају очи. То је хајдук Цепиграбић дошао духов- нику на исповест.
Пошто му наброја, ког је све од турских злотвора побио, за- врши, како му савест не да мира, јер су за убијеног Неџи бега про- гласили кривим неког Мину, ухватили га и спремају се у Београду да га погубе. Зато је дошао архимандриту да се преко владике за- узме код везира како би недужни Мина био пуштен на слободу, а он је спреман да се драговољно преда Турцима; када би се овако предао, сигуран је, Турци би убили и њега и Мину.
Потресен Мининим удесом и хајдуковом грижом савести, мада свестан да ће тиме сопствену судбину запечатити, хаџи Рувим већ у зору крену за Београд. Није се честито ни сместио код владике Леонтија, када га се Турци дочепају, баце га у тамницу и ставе на страшне муке да би одао, тобож из оног му писма позната, имена српских завереника. Чупали су му с тела кљештима комад по ко- мад меса, али су уста честитог Србина остала нема. 29. јануара 1804. раставили су главу од крваво искасапљена тела хаџи Рувимовог.
Сем ове двојице архимандрита страдало је од дахија још све- штеника. Код Поповића налазимо забележену погибију поп Мило- вана из Смедеревске нахије, поп Милисава из Забрћа, поп Вилипа из Јадра, све тројице посечених од Кучук Алије. Он такоће пише о стравичној смрти 1804. године поп Живка и поп Максима, којима су Турци, за одмазду устаничком победоносном наступању према Шапцу, великим ножевима трбухе проболи и такве их собом вукли све док их на крају нису посекли, док су калућера Максима исте године жива одрали, а 1805. обесили студеничког јеромонаха Нићифора. О остала три духовника из народне песме, који су избегли смрти биће касније речи.
У то доба, о чему говори и народна песма, много се бавио уметничким дрворезом. Израђивао је лепе крстове за цркве и за по- божне вернике као и дрворезна клишеа икона, цркава и манастира. Године 1795. постао је архимандрит. Угњетавања раје од Турака по- стајала су свакога дана све неподношљивија па и хаџи Рувим дође једном приликом у оштри сукоб с прњаворским субашом. Зато је морао 1802. године да бежи из свог манастира. Неко време се крио у Студеници. Онда се упутио у Свету Гору. На своју несрећу вратио се у Србију управо пред сечу кнезова. У међувремену послао је кнез Алекса Ненадовић мајору Митесеру у Аустрији писмо о непод- ношљивом стању у Србији. Писмо паде у руке јаничара, а кнез Алекса, ионако као фрајкорац нерадо гледан од Турака, да сачува живот, заклињао се да је то писмо хаџи Рувимово. Зато, да не би архимандрита носио на души, поручи му да одмах, не часећи часа, напусти Београдски пашалук.
Старац, ком је доста лутања по свету, не послуша га, већ остаде у манастиру Боговађи, где Дочека крваво оргијање дахија у коме, међу првима паде и кнез Алексина глава.
Кнез Алексино писмо, међутим, добро је дошло дахијама да се ослободе и хаџи Рувима као духовника с великим угледом у на- роду. Зато и њега уврсте међу прваке осуђене на смрт. Обавештен о том он се, изгледа, надао да ће, можда, сачувати живот, ако се стави под заштиту владике Леонтија у Београду.
Милићевић у свом „Поменику”, вероватно према народној ле- генди, разлог његовом одласку у Београд приказује другачије. А његову последњу ноћ у манастиру Боговаћи дочарава с песничком сликовитошћу, прожету мистичном трагиком коби, злослуто наднете над судбином архимандритовом. У ћелији — оџаклији — густо те- сто помрчине обавијало је самотног монаха све више и више, као мора му налегло на груди, наговештавало ледени дах блиске смрти. Само би гдекад сунуо пламен с огњишта, заискрио таму осетом жи- вота. Тишину би прекидала звека бројаница и мрмор његове моли- тве за мученике, чија се крв по Србији на све стране проливала као неумитан жртвени откуп народа за будућу, бољу судбину.
У повременоме бљеску пламена из таме би изронили, обешени више његове главе, пушка крџалика, сабља, сребром окована, два пиштоља и по неки изрезбарени крст. Када би се пламен у шир пру- жио, осветлио би у једном углу орахов сточић с калућеревим писа- ћим прибором, а на клупици кутију с дрворезбарским алатљикама за шарање и резање крстова, икона и књига.
Неочекивано нагло врата ћелије се отворе, као када ветар изненада ћарне, а пред Рувимом створи се човек необична лика. С лица, свег у бради стопљеној с црним прамењем шубаре, само вуч- јим бљееком засевају очи. То је хајдук Цепиграбић дошао духов- нику на исповест.
Пошто му наброја, ког је све од турских злотвора побио, за- врши, како му савест не да мира, јер су за убијеног Неџи бега про- гласили кривим неког Мину, ухватили га и спремају се у Београду да га погубе. Зато је дошао архимандриту да се преко владике за- узме код везира како би недужни Мина био пуштен на слободу, а он је спреман да се драговољно преда Турцима; када би се овако предао, сигуран је, Турци би убили и њега и Мину.
Потресен Мининим удесом и хајдуковом грижом савести, мада свестан да ће тиме сопствену судбину запечатити, хаџи Рувим већ у зору крену за Београд. Није се честито ни сместио код владике Леонтија, када га се Турци дочепају, баце га у тамницу и ставе на страшне муке да би одао, тобож из оног му писма позната, имена српских завереника. Чупали су му с тела кљештима комад по ко- мад меса, али су уста честитог Србина остала нема. 29. јануара 1804. раставили су главу од крваво искасапљена тела хаџи Рувимовог.
Сем ове двојице архимандрита страдало је од дахија још све- штеника. Код Поповића налазимо забележену погибију поп Мило- вана из Смедеревске нахије, поп Милисава из Забрћа, поп Вилипа из Јадра, све тројице посечених од Кучук Алије. Он такоће пише о стравичној смрти 1804. године поп Живка и поп Максима, којима су Турци, за одмазду устаничком победоносном наступању према Шапцу, великим ножевима трбухе проболи и такве их собом вукли све док их на крају нису посекли, док су калућера Максима исте године жива одрали, а 1805. обесили студеничког јеромонаха Нићифора. О остала три духовника из народне песме, који су избегли смрти биће касније речи.
Сеча кнезова изазвала је опште врење у Београдском пашалуку, поготово код виђенијих људи. Нико се није осећао сигурним па су се народни прваци крили по шумама и потајно договарали о ус- танку. По избору Караћорћа за вожда у подизању устанка, како бележи Милосављевић, овоме је много помогао и зет, поп Миљко, раније свештеник у Аџибеговцу, који је био ожењен Караћорћевом ближом роћаком. После њене смрти он се покалућерио и живео у Миљковом манастиру у Ресави. Са поп Станишом из Црквица, поп Борћем из Галижана и протом Милијом из Ломнице овај калућер залазио је у народ и убећивао сељаке о нужности да се масовно дигну на устанак.
Прота Атанасије одиграо је у Првом устанку сасвим изузетну улогу чисто религиозне природе, али врхунског значаја због тадање велике побожности Срба. Прота је водио порекло од калућера Па- хомија, ранијег мирског свештеника, који је још у давно турско доба из Невесиња пребегао за Србију. Роћен је у Буковику под Бу- куљом. Писменост је стекао код свога стрица, поп Јефтимија. После тога је отишао у Београд, онде изучио абаџијски занат и од тога живео. Поред заната, с обзиром на велик број Турака, Грка и Цин- цара у граду, научио је турски и грчки, што ће, како ће се касније видети, добро доћи устаницима. У мећувремену, како су се Турци били осилили, деси се да поп Јефтимије убије неког осионог Тур- чина, што убрзо главом плати. После тога се Атанасије вратио кући и запопио, да би заузео његово место буковичког пароха. Његово добро знање грчког језика, пошто су тадање владике у Србији биле фанариотски Грци, допринело је да убрзо постане и прота.
На свадби код Стевана Томића у Орашцу, где се зачела мисао о устанку, прота Атанасије је, крајем 1803. године заклео прве заве- ренике да неће одати тајну свога договора. Када је, 1804. букнуо устанак, опет је прота заклео народне воће да ће у осветничком боју за ослобоћење своје земље бити сложни, да неће издати ствар српску и да ће млаћи слушати своје старешине. Познато је из исто- рије да су голоруке масе често побећивале вишеструко већу, добро опремљену војску, када им је редове збила једнодушност заноса не- ком идејом. Одбрана српства и православља, главне препоне исла- мизирању, овом је заклетвом као светињом чврсто повезала устани- чке воће и, бар у почетку, искључивала сваку издају.
Сам, зашао у године и неспособан за војевање, прота је у бој опремио коњем и оружјем свога сестрића Сараманду. Ипак, ни он се није задржао само на својој духовној улози, по страни устанка. Пошто је одлично говорио турски он је, по Милићевићу, био раније обавештен о намераваној сечи кнезова, а мећу њима и Караћорћа, па је благовремено Караћорћа на опасност упозорио и подстакао га да дигне устанак. Вероватно је и током каснијих борби преко својих турских и грчких београдских веза давао устаницима многа, корисна обавештења. Синовац проте Атанасија, Лазар Арсенијевић, Баталака познат је са својих „Успомена из Првог устанка.;; Вредно је истаћи да се у буковичкој цркви смењивало 27 нараштаја свеш- теника из ове породице која је, према традицији свога позива, понела име Поповић. Последњи нотомак породице, школован за свеш- теника, свршени богослов Борко, погинуо је у НОБ. Од бројног по- томства проте Атанасија живи и данас у Аранћеловцу десетина угле- дних породица.
На путу из Аранћеловца ка врху Букуље саграћена је 1927. го- дине чесма у знак сећања на свечани, чисто религиозни тренутак почетка Устанка, заклетву народних воћа на верност Караћорћу пред Божјим заступником, протом Атанасијем.
Из Караћорћева времена сачувала су се, објављена у издању Српске академије наука, два значајна, писана споменика: Деловодни протокол Караћорћа из 1812. и 1813. године и Протокол Шабачкога магистрата од 1808—1813. године. У Караћорћеву Деловоднику више пута се спомиње поп Мика из Ниша. Чини се да је он, слично проти Атанасију, знао турски и устаницима служио као посредник с пред- ставницима Порте. У Протоколу Шабачкога магистрата забележена је и улога оца Григорија Дукипа из Клина који је добио новац да откупи српске заробљенике, како видимо, хумана улога, одговара- јући његову свештену позиву.
Колико су за успех устанка били важни вера и православље, види се и по Караћорћевој поруци свештеницима од 28. априла 1808. године да „вденија чине, народ совјетују на свако добро дело, да молиду Бога за кишу и за војне начелнике и за све христијанство и војинство”. Више је него сигурно да су такве поруке упућиване духовницима од самог почетка устанка, само што се о томе није са- чувало писана помена.
И заставе устаничке све су у знаку православља, украшене ли- ковима светаца. Караћорћева застава из 1804. године носи с једне стране српски грб, двоглавог орла са штитом на груХима и на њему крст са четири оцила, а с друге стране икону архангела Гаврила и два стиха из књиге пророка Исаије. И заставе осталих устаничких војвода, поред грба Србије на једној страни, на другој страни ре- довно носе икону некога свеца као заштитника бораца против не- крста. То су св. Борће, св. Стеван Првовенчани, архангел Михаило, св. Никола, св. Јован Претеча. А застава архимандрита, хаџи Мелен- тија, носи икону Христова Вознесенија. До 1808. године ове заставе су израћивали Срби Војвоћани, надахнути Жефаровићевом „Стема- тографијом,, из 1741. године, где су у бакрорезу приказани стари српски грбови. После 1808. године заставе су стизале из Русије, и тада украшене иконама, само више у рускоме духу, како их описује Коларић.
Три преживела духовника које, поред убијених архимандрита помиње народна песма, избегли су погибију у сечи кнезова и били значајни учесници Устанка. Протопоп Никола ритопечки вероватно је прота Никола Смиљанић за кога пише Поповић да је у шуми код Китога страховито потукао Турке и истакао се и у бици код Дубља. Марко Довљеновић, прота у Остружници, иначе родом из Крагује- вачке нахије, имао је задатак да набавља војну опрему за устанике. У тој мисији одлазио је више пута за Немачку и одатле доносио у Србију муницију и оружје. О њему је забележено да је био веома
способан да успоставЛ>а везе с људима. Тако се још за Турака спри- јатељио с Хаџи Мустафом и улазио код овога у свако доба без при- јаве. Није чудо што су дахије, у сталним сукобима с хаџи Муста- фом, смерале да га убију. Налазио је начина да допре и до аустриј- скога цара а Немци, изгледа, да су му из личног уважавања покло- нили игле неке за пробијање турских панцира.
Хаџи Мелентије Стефановић, према народној песми такође осу- ђен од дахија на смрт, борац и дипломата, родом је био из села Бирче, из Сребрничке нахије у Босни. Пошто је по манастирима стекао религиозно образовање, постаде калуђер у Троноши, одакле, 1794. године пође у хаџилук на Христов гроб у Јерусалиму. По пов- ратку је, одиста, како вели и народна песма, издејствовао код Порте у Цариграду ферман за оправку манастира Раче коју је већ сле- деће, 1795. године и започео.
Чим је плануо устанак, као велики родољуб подстицао је на- род на отпор против Турака, а сам постао соколски војвода на чијој су застави била четири грба с натписима: Србија, Босна, Рама, Расија. Свој крај је бранио од Турака из утврђења на Пљескову. 1811. године с Миланом Обреновићем и Михаилом Грујовићем упу- ђен је од стране устаника у Русију да тражи помоћ за Србе. По по- вратку посвећен је за шабачког владику. Након слома Устанка као и многи истакнути прваци бежи у Аустрију, у Срем, одакле се 1815. године враћа у ослобоћену земљу. Умро је у манастиру Рачи 1824. године.
Као дипломате одиграли су важну улогу у односима устаника с турском и аустријском царевином, од којих су зависили и исход Устанка, и судбина Срба, још следећи свештеници:
Мелентије Никшић — Симеуновић, борац и дипломата, рођен у Брезави 1780. године, закалуђерен је у Студеници, где већ 1800. го- дине постаје јеромонах. С капетаном Тадићем радио је 1805. године на ширењу ослободилачкога покрета и учествовао у свим устанич- ким окршајима с Турцима. У тим борбама, чији се токови нису мо- гли унапред предвидети упркос сјајних победа Срба, он је вршио важну мисију, везану за српско православље, спасавајући мошти св. Стевана Првовенчаног од непријатељског скрнављења у случају измењене ратне среће. 1806. године пренео их је из Студенице у Вра- ћевшницу, одатле, 1813. године у Београд, а по пропасти Србије, у манастир Фенек, у Срему. За Другог устанка учествовао је у од- судној победи на Дубљу. Потом је са кнез Аксентијем упућен у иза- сланство у Цариград да се као један од најобразованијих Срба код Порте заложи за што боље услове мира. Онде је уједно посвећен за шабачког епископа а, по повратку у Србију, 1816. године постаје владика. Но, због претеране властољубивости долази у сукоб с Милошем, што га стаје главе.
Прота Атанасије одиграо је у Првом устанку сасвим изузетну улогу чисто религиозне природе, али врхунског значаја због тадање велике побожности Срба. Прота је водио порекло од калућера Па- хомија, ранијег мирског свештеника, који је још у давно турско доба из Невесиња пребегао за Србију. Роћен је у Буковику под Бу- куљом. Писменост је стекао код свога стрица, поп Јефтимија. После тога је отишао у Београд, онде изучио абаџијски занат и од тога живео. Поред заната, с обзиром на велик број Турака, Грка и Цин- цара у граду, научио је турски и грчки, што ће, како ће се касније видети, добро доћи устаницима. У мећувремену, како су се Турци били осилили, деси се да поп Јефтимије убије неког осионог Тур- чина, што убрзо главом плати. После тога се Атанасије вратио кући и запопио, да би заузео његово место буковичког пароха. Његово добро знање грчког језика, пошто су тадање владике у Србији биле фанариотски Грци, допринело је да убрзо постане и прота.
На свадби код Стевана Томића у Орашцу, где се зачела мисао о устанку, прота Атанасије је, крајем 1803. године заклео прве заве- ренике да неће одати тајну свога договора. Када је, 1804. букнуо устанак, опет је прота заклео народне воће да ће у осветничком боју за ослобоћење своје земље бити сложни, да неће издати ствар српску и да ће млаћи слушати своје старешине. Познато је из исто- рије да су голоруке масе често побећивале вишеструко већу, добро опремљену војску, када им је редове збила једнодушност заноса не- ком идејом. Одбрана српства и православља, главне препоне исла- мизирању, овом је заклетвом као светињом чврсто повезала устани- чке воће и, бар у почетку, искључивала сваку издају.
Сам, зашао у године и неспособан за војевање, прота је у бој опремио коњем и оружјем свога сестрића Сараманду. Ипак, ни он се није задржао само на својој духовној улози, по страни устанка. Пошто је одлично говорио турски он је, по Милићевићу, био раније обавештен о намераваној сечи кнезова, а мећу њима и Караћорћа, па је благовремено Караћорћа на опасност упозорио и подстакао га да дигне устанак. Вероватно је и током каснијих борби преко својих турских и грчких београдских веза давао устаницима многа, корисна обавештења. Синовац проте Атанасија, Лазар Арсенијевић, Баталака познат је са својих „Успомена из Првог устанка.;; Вредно је истаћи да се у буковичкој цркви смењивало 27 нараштаја свеш- теника из ове породице која је, према традицији свога позива, понела име Поповић. Последњи нотомак породице, школован за свеш- теника, свршени богослов Борко, погинуо је у НОБ. Од бројног по- томства проте Атанасија живи и данас у Аранћеловцу десетина угле- дних породица.
На путу из Аранћеловца ка врху Букуље саграћена је 1927. го- дине чесма у знак сећања на свечани, чисто религиозни тренутак почетка Устанка, заклетву народних воћа на верност Караћорћу пред Божјим заступником, протом Атанасијем.
Из Караћорћева времена сачувала су се, објављена у издању Српске академије наука, два значајна, писана споменика: Деловодни протокол Караћорћа из 1812. и 1813. године и Протокол Шабачкога магистрата од 1808—1813. године. У Караћорћеву Деловоднику више пута се спомиње поп Мика из Ниша. Чини се да је он, слично проти Атанасију, знао турски и устаницима служио као посредник с пред- ставницима Порте. У Протоколу Шабачкога магистрата забележена је и улога оца Григорија Дукипа из Клина који је добио новац да откупи српске заробљенике, како видимо, хумана улога, одговара- јући његову свештену позиву.
Колико су за успех устанка били важни вера и православље, види се и по Караћорћевој поруци свештеницима од 28. априла 1808. године да „вденија чине, народ совјетују на свако добро дело, да молиду Бога за кишу и за војне начелнике и за све христијанство и војинство”. Више је него сигурно да су такве поруке упућиване духовницима од самог почетка устанка, само што се о томе није са- чувало писана помена.
И заставе устаничке све су у знаку православља, украшене ли- ковима светаца. Караћорћева застава из 1804. године носи с једне стране српски грб, двоглавог орла са штитом на груХима и на њему крст са четири оцила, а с друге стране икону архангела Гаврила и два стиха из књиге пророка Исаије. И заставе осталих устаничких војвода, поред грба Србије на једној страни, на другој страни ре- довно носе икону некога свеца као заштитника бораца против не- крста. То су св. Борће, св. Стеван Првовенчани, архангел Михаило, св. Никола, св. Јован Претеча. А застава архимандрита, хаџи Мелен- тија, носи икону Христова Вознесенија. До 1808. године ове заставе су израћивали Срби Војвоћани, надахнути Жефаровићевом „Стема- тографијом,, из 1741. године, где су у бакрорезу приказани стари српски грбови. После 1808. године заставе су стизале из Русије, и тада украшене иконама, само више у рускоме духу, како их описује Коларић.
Три преживела духовника које, поред убијених архимандрита помиње народна песма, избегли су погибију у сечи кнезова и били значајни учесници Устанка. Протопоп Никола ритопечки вероватно је прота Никола Смиљанић за кога пише Поповић да је у шуми код Китога страховито потукао Турке и истакао се и у бици код Дубља. Марко Довљеновић, прота у Остружници, иначе родом из Крагује- вачке нахије, имао је задатак да набавља војну опрему за устанике. У тој мисији одлазио је више пута за Немачку и одатле доносио у Србију муницију и оружје. О њему је забележено да је био веома
способан да успоставЛ>а везе с људима. Тако се још за Турака спри- јатељио с Хаџи Мустафом и улазио код овога у свако доба без при- јаве. Није чудо што су дахије, у сталним сукобима с хаџи Муста- фом, смерале да га убију. Налазио је начина да допре и до аустриј- скога цара а Немци, изгледа, да су му из личног уважавања покло- нили игле неке за пробијање турских панцира.
Хаџи Мелентије Стефановић, према народној песми такође осу- ђен од дахија на смрт, борац и дипломата, родом је био из села Бирче, из Сребрничке нахије у Босни. Пошто је по манастирима стекао религиозно образовање, постаде калуђер у Троноши, одакле, 1794. године пође у хаџилук на Христов гроб у Јерусалиму. По пов- ратку је, одиста, како вели и народна песма, издејствовао код Порте у Цариграду ферман за оправку манастира Раче коју је већ сле- деће, 1795. године и започео.
Чим је плануо устанак, као велики родољуб подстицао је на- род на отпор против Турака, а сам постао соколски војвода на чијој су застави била четири грба с натписима: Србија, Босна, Рама, Расија. Свој крај је бранио од Турака из утврђења на Пљескову. 1811. године с Миланом Обреновићем и Михаилом Грујовићем упу- ђен је од стране устаника у Русију да тражи помоћ за Србе. По по- вратку посвећен је за шабачког владику. Након слома Устанка као и многи истакнути прваци бежи у Аустрију, у Срем, одакле се 1815. године враћа у ослобоћену земљу. Умро је у манастиру Рачи 1824. године.
Као дипломате одиграли су важну улогу у односима устаника с турском и аустријском царевином, од којих су зависили и исход Устанка, и судбина Срба, још следећи свештеници:
Мелентије Никшић — Симеуновић, борац и дипломата, рођен у Брезави 1780. године, закалуђерен је у Студеници, где већ 1800. го- дине постаје јеромонах. С капетаном Тадићем радио је 1805. године на ширењу ослободилачкога покрета и учествовао у свим устанич- ким окршајима с Турцима. У тим борбама, чији се токови нису мо- гли унапред предвидети упркос сјајних победа Срба, он је вршио важну мисију, везану за српско православље, спасавајући мошти св. Стевана Првовенчаног од непријатељског скрнављења у случају измењене ратне среће. 1806. године пренео их је из Студенице у Вра- ћевшницу, одатле, 1813. године у Београд, а по пропасти Србије, у манастир Фенек, у Срему. За Другог устанка учествовао је у од- судној победи на Дубљу. Потом је са кнез Аксентијем упућен у иза- сланство у Цариград да се као један од најобразованијих Срба код Порте заложи за што боље услове мира. Онде је уједно посвећен за шабачког епископа а, по повратку у Србију, 1816. године постаје владика. Но, због претеране властољубивости долази у сукоб с Милошем, што га стаје главе.
Самуило Јаковљевић, архимандрит студенички у дипломатско) мисији је и свој живот изгубио. Рођен је 1761. године у Подгори, у Новопазарској нахији. Пошто је у Студеници стекао писменост и потребну верску спрему, 1785. године зађаконио га је призренски
епископ Јанићије. Још зарана истакао се јунаштвом и 1794. године убио гласовитог зулумћара Кадрију Ступљанина па је у деценији Устанка избио у прве редове најодважнијих бораца. Зато је, по сло^ му, присил>ен да бежи из земље, нашао прибежиште у фрушкогор- ским манастирима Јаску и Фенеку. После Другога устанка вратио се у Србију, где га, 1817. године београдски митрополит Агатангел постави прво за игумана, а касније за архимандрита Студенице.
Као воћа изасланства, изабраног од Митровданске скупштине, упућен је 1820. године у Цариград да издејствује од Порте потврду повластица за Србију према Букурешком уговору, чије су главне тачке биле: Границе Србије као под Караћорћем; своћење свих даж- бина на једну новчану суму; признање Милоша за наследног кнеза; исел>ење Турака из свих места сем утврћених градова; слободно по- дизање цркава, школа и манастира.
Следеће, 1821. године, мећутим, букнуо је Грчки устанак, а Турци, за одмазду хришћанима, утамниче српску депутацију. Пре- живели њени чланови нашли су се у слободи тек после шест година робијања, а оронули старац Самуило у заточењу је и умро 1824. го- дине.
Од свештеника бораца и дипломата најчувенији је прота Ма- тија Ненадовић, не само истакнути војвода, даровит државник и способан дипломата, него и аутор опште познатих „Мемоара”, по оцени историчара „дела митске лепоте једног херојског времена с низом података од непроцењиве вредности”.
Роћен је 1777. године у Бранковини као син једног од првака предустаничке Србије Алексе Ненадовића, кнеза ваљевске Тамнаве и Посавине и фрајкоровца. Писменост је стекао прво у свом селу код поп Стојана да би наставио да се образује у Купинову и Аша- њи, Већ у шеснаестој години постаје поп, а убрзо и прота. Св©ју пртзу политичку мисију обавља 1803. године у Сарајеву, где га је отац послао, ради договора са Србима, Босанцима о устанку. Када је у Шумадији плануо устанак, он је са стрицем Јаковом изнео бар- јак у Бранковини и окупио седамсто људи, а усксгро придобио за борбу против Турака и читав ваљевски крај, и постао ваљевски вој- вода. Још исте године упућен је од устаника у Аустрију да набави барут, олово и оружје за војску. С Јованом Протићем одлази после тога у Русију по иолитичком задатку, да тражи потпору и помоћ.
Од почетка Устанка прота Матеја као борац учествује у мно- гим биткама с Турцима: при освајању Ваљева и Шапца, у опсади Београда, у победном наступању ка Карановцу, Ужицу и Смедереву, у опсади Шапца 1806. године, у славној битки на Мишару, у бор- бама на Дрини. Године 1811. с поп Луком Лазаревићем постаје гла- вни командант војске од соколске Раче до Саве, када су под њихо вом командом војводе Радован Грбовић, Јеврем Обреновић, Миливој Тадић. Злосрећне 1813. године нарочито се истакао у битки код Равња.
Као државник прота Матеја је био један од оснивача и пред- седник Правитељствујушчег совјета, првог министарства нове Ср- бије, установљеног 1805. године. Совјет је заседао у манастирима
Вољавчи и Боговаћи, што подвлачи политичку улогу манастира као седишта прве српске власти. Као способан дипломата успешно је преговарао с Турцима, а у време одржавања Бечкога конгреса, по слому Србије, делегиран од устаника, с неуморним и устрајним ро дољубљем борио се месецима за права свога народа.
И у Другоме устанку прота Матеја се налази у првим борбе- шш редовима, постаје ваљевски кнез, а заузима и разне друге, угле- дне положаје. Године 1838. члан је новооснованог Државног савета, 1848. године присутан је Карловачкој мајској скупштини и чак, мала времешан, позван од Ваљеваца да предводи србијанске добро- вол>це у Буни. Пензионисан 1852. године, овај неуморни прегалац и градитељ нове Србије завршава свој бурни живот 1854. године. Син му је познати и врло омиљен књижевник Љуба Ненадовић.
епископ Јанићије. Још зарана истакао се јунаштвом и 1794. године убио гласовитог зулумћара Кадрију Ступљанина па је у деценији Устанка избио у прве редове најодважнијих бораца. Зато је, по сло^ му, присил>ен да бежи из земље, нашао прибежиште у фрушкогор- ским манастирима Јаску и Фенеку. После Другога устанка вратио се у Србију, где га, 1817. године београдски митрополит Агатангел постави прво за игумана, а касније за архимандрита Студенице.
Као воћа изасланства, изабраног од Митровданске скупштине, упућен је 1820. године у Цариград да издејствује од Порте потврду повластица за Србију према Букурешком уговору, чије су главне тачке биле: Границе Србије као под Караћорћем; своћење свих даж- бина на једну новчану суму; признање Милоша за наследног кнеза; исел>ење Турака из свих места сем утврћених градова; слободно по- дизање цркава, школа и манастира.
Следеће, 1821. године, мећутим, букнуо је Грчки устанак, а Турци, за одмазду хришћанима, утамниче српску депутацију. Пре- живели њени чланови нашли су се у слободи тек после шест година робијања, а оронули старац Самуило у заточењу је и умро 1824. го- дине.
Од свештеника бораца и дипломата најчувенији је прота Ма- тија Ненадовић, не само истакнути војвода, даровит државник и способан дипломата, него и аутор опште познатих „Мемоара”, по оцени историчара „дела митске лепоте једног херојског времена с низом података од непроцењиве вредности”.
Роћен је 1777. године у Бранковини као син једног од првака предустаничке Србије Алексе Ненадовића, кнеза ваљевске Тамнаве и Посавине и фрајкоровца. Писменост је стекао прво у свом селу код поп Стојана да би наставио да се образује у Купинову и Аша- њи, Већ у шеснаестој години постаје поп, а убрзо и прота. Св©ју пртзу политичку мисију обавља 1803. године у Сарајеву, где га је отац послао, ради договора са Србима, Босанцима о устанку. Када је у Шумадији плануо устанак, он је са стрицем Јаковом изнео бар- јак у Бранковини и окупио седамсто људи, а усксгро придобио за борбу против Турака и читав ваљевски крај, и постао ваљевски вој- вода. Још исте године упућен је од устаника у Аустрију да набави барут, олово и оружје за војску. С Јованом Протићем одлази после тога у Русију по иолитичком задатку, да тражи потпору и помоћ.
Од почетка Устанка прота Матеја као борац учествује у мно- гим биткама с Турцима: при освајању Ваљева и Шапца, у опсади Београда, у победном наступању ка Карановцу, Ужицу и Смедереву, у опсади Шапца 1806. године, у славној битки на Мишару, у бор- бама на Дрини. Године 1811. с поп Луком Лазаревићем постаје гла- вни командант војске од соколске Раче до Саве, када су под њихо вом командом војводе Радован Грбовић, Јеврем Обреновић, Миливој Тадић. Злосрећне 1813. године нарочито се истакао у битки код Равња.
Као државник прота Матеја је био један од оснивача и пред- седник Правитељствујушчег совјета, првог министарства нове Ср- бије, установљеног 1805. године. Совјет је заседао у манастирима
Вољавчи и Боговаћи, што подвлачи политичку улогу манастира као седишта прве српске власти. Као способан дипломата успешно је преговарао с Турцима, а у време одржавања Бечкога конгреса, по слому Србије, делегиран од устаника, с неуморним и устрајним ро дољубљем борио се месецима за права свога народа.
И у Другоме устанку прота Матеја се налази у првим борбе- шш редовима, постаје ваљевски кнез, а заузима и разне друге, угле- дне положаје. Године 1838. члан је новооснованог Државног савета, 1848. године присутан је Карловачкој мајској скупштини и чак, мала времешан, позван од Ваљеваца да предводи србијанске добро- вол>це у Буни. Пензионисан 1852. године, овај неуморни прегалац и градитељ нове Србије завршава свој бурни живот 1854. године. Син му је познати и врло омиљен књижевник Љуба Ненадовић.
III
Десетина свештеника, на челу с поп Луком Лазаревићем, изу- зетно су се одликовали као војсковоће, борци и јунаци. Исаије, јеро- монах манастира Каленића, постао је писар и барјактар још зло- срећног Коче капетана. Као јунак и родољуб учествовао је и у Пр воме устанку. Зато су га, пошто је после пропасти Србије остао у земљи, Турци убили као и ћакона Јована из Раче светећи се опет покореној раји за њену побуну против господара.
Поповић помиње још следеће свештенике као храбре борце у устаничким окршајима с Турцима: поп Борћа из Кућана у биткама на Радојни и Муртеници, калућера Макарија из Каоника у борби код Шапца, поп Петра Поповића у чети Хајдук Вељка. О поп Јовану Димитријевићу, родом из села Јабуковца, одличном зналцу турског језика, летописац бележи, како је у боју на Малајници држао свој шанац и оданде гаћао Турке.
Одважан и врло уважен био Је драгачевски прота Милутин Гучанин-Илић. Роћен је 1739. године, пореклом Херцеговац, чији су се преци Радишићи населили у Србију још пре Косова. V почетку Устанка под заповедништвом Милоша Обреновића прота је, према народној песми, трећи дан Тројица 1806. године код села Лопаша у Драгачеву пресрео сарајевскога Орд агу, разбио му чету и главу му одсекао. За ратне заслуге добио је 1811. године војводску диплому. којом се под његову власт ставља двадесет и седам драгачевских еела. Диплома се сачувала као значајни писани споменик о дужно- стима војводе и организацији устаничке власти.
Према Гучаниновој дипломи у карановачком магистрату тре- бало је да се поставе за сућење два до три у нахији изабрана кмета.
Наложеио је, даље, да се установе четири мезулане (поштан- еке станице) и то: у Карановцу, Трстенику, Гучи и Пожеги. У сва- ком селу требало је да се постави кнез који ће са сељацима из- градити кошеве и амбаре за десетак и давати о том војводи рачуна. Војводама је забрањено „мешање у свештенички и духовни чин, којима митрополит да суди. Где ко учини похару или убије, да се преда суду,;.
После слома устанка прота се крио од Турака по шумама и \мро у манастиру св. Тројице у Овчару већ следеће, 1814. године.
О поп Филипу Петовићу такоће је остао помен као о ватреном борцу за слободу. Роћен је у Горњој Брезови код Студенице 1775. године. Касније се настањује у Трнави, где живи до смрти. Када Караћорће упути на Пазар капетан Радича и Танаска Рајића, поп Филип измоли од вожда дозволу, да се и Студеничани прикључе устаницима. Као њихов војвода он напада знатно бројније и много боље опремљене Турке. У сукобу на реци Дежави овима, у зло доба по поп Филипа, стиже помоћ од Пазара и они разбију Србе. Пораз није смањио поп Филипову борбеност који је показао нарочиту хра- брост у биткама код Подгоре, на Коштанском пољу, Столу и Там- њићу. Истакао се и у Другоме устанку подстичући народ јагодин- ске нахије на што масовнији отпор Турцима. Изгубио је трагично живот 1820. године о својој Слави, св. Луки, погоћен случајно пу- шком једног госта.
Изузетно драматичну судбину имао је поп Стојан Милић. Роћен је 1783. године у Бићевцу, у округу Алексиначком, од оца Милића, ражањскога кнеза, војводе и дипломате. Заједно с оцем јуначки је војевао кад год је Алексиначка нахија кретала у борбу. Због тога је цела та угледна породица навукла на себе страховиту мржњу Турака.
После пораза устаничке војске 1813. године Турци су ухва- тили и кнеза Милића и оба му сина да би их на колац набили. Томе ужасном призору на Мечки присуствовао је силан народ и грдно се сажалио над несрећном породицом. Када су почели да набијају на колац последњега од њих, Стојана, потресени Срби откупе за двадесет и пет кеса гроша од Турака Стојанов живот које на лицу места предаде џелатима старешина манастира св. Ро- мана. После тога га, онако рањава, али још жива ови скидоше с коца. Пошто је стигао кући и од рана прездравио, Стојан је продао че- тири стотине брава и измирио свој дуг игуману.
Турци, ипак, нису могли да опросте Стојану, последњем из- данку ове угледне породице, поклоњени живот. Зато га поново ухвате и одвуку у Крушевац. Онда се, срећом, заузе за њега варо- шки паша, пријатељ Стојанова оца те се поп Милић и по други пут спасао смрти. Али за кратко. Ускоро му једна Туркиња дојави, како му опет прети опасност. Да сачува главу, он се пребаци преко Мораве у Варварин. Турци му, кад га не наћоше, прво потпуно опљачкају кућу, а онда се нададоше у потеру за њим. Судбина је хтела да су, у јеку Другога устанка Срби у то били стигли до Мо- раве и заштити га. Упркос свог мукотрпног и бурног живота Сто- јан је у слободи дочекао лепу старост и умро као прота у Тем- нићу 1853. године. Унук му је чувени политичар Стојан Протић.
Поп Аука Аазаревић својим јунаштвом, војним талентом и херојским подвизима превазишао је све досада приказане свеште- нике. и сврстао се мећу десетину најистакнутјих војвода Првога устанка. Као легендарни јунак, по слави једнак Хајдук Вељку, Танаску Кајевићу. Васи Чарапићу, ушао је и у српску историју, и у народну песму.
Рођен је у Свилеуви, у шабачкој нахији, од оца Тодора и мајке Јевросиме. После четири године школовања у Срему, оже- нио се, запопио и као свештеник живео у Љутици и Коцељеву. Жена му је доста рано умрла и оставила га са два сина Михаилом и Кузманом. Већ у то доба стекао је глас јунака и врснога коња- ника, увек под оружјем, увек у седлу, увек спреман за мегдане. Погибија његова брата, кнеза Ранка, од шабачкога кабадахије Бега Новљанина задојила га је изузетном мржњом на Турке. Зато се, чим изби устанак овоме прикључи и одмах постаде војвода Там- наве и Посавине, чији га устаници, чак, претпоставили проти Матеју. Од 1805. године водио је своје борце из победе у победу одликујући се, колико храброшћу у боју, толико праведним и му- дрим поступањем с потчињеним му људима којима је у време при- мирја и судио у разним споровима.
Поп Лука се нарочито прославио у битци на Мишару двобо- јем са злогласним Кулин капетаном. Овај му сабљу пресече на двоје и лице грдно израњави. Мада од крви сав обневидео, Лука, онако голорук, дочепа са појаса шипку за набијање пушке и врати му удар. При томе задоби још две тешке ране али, скочивши с коња, избеже самртном ударцу, а његови момци, за одмазду, Ку- лин капетана свег исекоше. Пошто се у неко доба осветио, Лука добауља до оближњега шумарка да онде умре.
На срећу Срба из ове несреће он је извукао живу главу, ош> раоиво се од рана и 1807. године као шабачки командант наставио да ратује па се и за брата осветио Бегу Новљанину и продро ду- боко у Босну. Али, после Каменичке битке био је присиљен да се врати у Србију. Колико је вожд Караћорће ценио војне способно- сти Лукине видимо по томе што га је у пролеће 1813. године по- ставио за команданта над свим војводама његове области. Под Лукино врховно заповедништво стављени су тада и надалеко чу- вени јунаци као: Стојан Чупић, звани Змај од Ноћаја, Анта Боги- ћевић, војвода подрински, Цингар Јанко, војвода пожаревачки, Си- ма, војвода прекодрински.
По слому Устанка пребегао је за Аустрију, одакле је отишао за Русију. У Србију се вратио тек после две деценије. За заслуге добија државну пензију, постаје члан Шабачкога магистрата и Државнога савета. Умро је у Шапцу 1852. године. Његов чувени мегдан с Пејзом Мехмед агом у боју код Лознице на Новоме Селу овако народна песма дочарава:
Скиде Лука пушку крџалику,
која но је обљевена златом
од јалмана до горњег нишана;
на којој је тридесет бензелука,
све од чиста, жеженога злата,
паразлама од тридесет дуката.
На којој је до двадесет слова.
Свако слово у крв окаљано
, на јуначко тело намењено,
Он а бије сваку амајлију,
Пуче шара, пуче, остат неће,
те погоди Пејзу Мехмед агу.
Погоди га под грло бијело.
Закла Пејзу као јагње бијело.
Као свештеник-борац одликовао се и Мелентије Павловић. Он је истакнута личност и у историји наше православне цркве јер је, после близу два века владавине грчких владика у Србији постао први Србин, београдски митрополит. Рођен 1776. године у селу Вр- бови у Горњој Гружи, писменост и духовно образовање стекао је у манастиру Враћевшници, где 1810. године постаје игуман, а ускоро и архимандрит. У Другом устанку допала га је часна, свештена улога да изврши свечан обред св. тајне причешћа устаничких вођа на Цвети 1815. године које су одатле кренули у Таково.
У критичном часу битке на Љубићу, присебан и храбар, Ме- лентије ударањем у бубањ прикупља раштркану војску и тако омо- гућује победу. Истакако се и у бици на Палежу. После смрти Бео- градског митрополита Дионисија Мелентије је управљао митропо- лијом од 1815—1816. све до доласка новог митрополита, Грка Ага- тангела. 1822. године постао је председник првог духовног суда Ср- бије, а 1831. године шаље га кнез Милош у Цариград патријаху с молбом да убудуће владике у Србији буду Срби. Цариградски патри- јарх сагласио се са захтевом, рукоположио Мелентија за епископа и поставио га за београдскога архиепископа и митрополита. Као спо- собан организатор Мелентије је у току своје двогодишње управе до смрти 1833. одредио границе епископија, ограничио власт епископа, завео митрополитску канцеларију, установио архијерејски сабор, дакле, ударио темеље обнови православне цркве у слободној Србији.
IV
Током десетогодишњих, устаничких борби за ослобођење, от- пора насиљу и израбљивању од стране осионих османлијских зулум- ћара, ради заштите живота и економскога опстанка, али и одбране нације од потурчивања, православља од ислама, главна покретачка снага бораца била је вера у Божију помоћ. Ту је улога свештенства у бојним окршајима голоруке раје доприносила више победама од њених, трешњевих топова. Зато верујемо да је пред све значајније битке од почетка ратовања Карађорће упућивао духовницима по- руке у смислу расписа митрополиту Леонтију и Хаџи Мелентију од јуна 1813. године, наведених у његовом Деловоднику. У тим распи- сима вожд наређује:
„да свуда по епархији, по црквама и манастирима, попови и калуђери чине бденија и богомољства за победу над непријатељем, непрестано да тако чине за ово време садашње.”
Посебно моли Карађорђе Хаџи Мелентија „да се и он находи на граници, народ и војводе да храбри.”
Вождов проглас опште мобилизације, такође од јуна 1813. го- дине од посебног је значаја као документ за одрећивање учешћа свих духовних лица укупно у Првом устанку. Он гласи:
„Трговци трговине своје да пресеку, мајстори мајсторије своје да прекину, земл>орадници своје пољске работе и воденице да ос- таве, попови и калућери да поћу сви једнодушно на ноге, старо и младо, да устанемо и свим силама да се од непријатеља бранимо.
Из овог прогласа јасно излази да су сви, како свештеници, тако монаси Београдског пашалука, дакле Шумадије, равноправно с ос- талим обвезницима били мобилисани као активни борци. Но из је- дне поруке исте године поп Арсенију из Брзовца и поп Петру из Стојника” да се спреме и на војску своме капетану да иду и собом понесу војне књиге”, да се закључити, да су свештеници као готово једини писмени у тадањој Србији, вероватно у већини били војво- дама писари.
Како у сечи кнезова, узроку устанка, тако и после пораза 1813. године, када су се Турци свирепо светили раји што се дигла про- тив својих господара, први на удару због своје просвећености и угледа код народа, дакле најопаснији по Турке, били су опет све- штеници. Мећу њима Пајсије игуман манастира Трнаве више Чачка, мученички је страдао за хаџи Проданове буне. Пореклом из угле- дна рода Ристовића, који су у свакоме нараштају давали по једнога духовника, и он се припремио за свештени позив, закалућерио се и постао игуман. Кад се старовлашки војвода, Хаџи Продан Глигори- јевић, по паду Србије населио с браћом крај Трнаве, спријатељио се с Ристовићима.
Десило се да је Хаџи Продан као помоћник Латиф аге, чачан- скога муселима с овим гонио хајдуке, а осморица агиних момака чекали на њих с богатим товарима блага у манастиру. Хаџи Про- данов брат Михаило нападе момке, свеза их и разоружа, што је требало да буде покушај да се дигне поново устанака. Латиф аги то дојавише и он пожури у Трнаву, ухвати Пајсија и брата му Дими- трија као бунџије и отпреми их за Београд. Онде их обојицу са још тридесет и шест Срба Скопљак паша децембра 1814. набије на колац. Њихова мајка Синћелија узалуд је пашу преклињала да им поштеди животе. Уместо спаса роћеним је очима гледала нечувене муке сво- јих синова. По предању Турци су намерно мученике набијали на прекратке коце да би им, још живима, гладни пси могли стопала гристи и тако им муке повећавати.
У овом масовном погрому Срба посебно је трагична судбина Бакона Авакума, који је упркос могућности да се спасе, необичне, чврсте вере жртвовао живот за српство и православље. Роћен је око 1794. године у Босни, близу манастира Моштанице, где се и образовао. Замонашио се код духовника Бенадија Шувака, мења име Лепоје у Авакум. Да се спасе турских насиља после Јанчићеве буне у Босни, Бенадије са сином, Баконом Авакумом и његовом мајком Божаном пребеже у Србију. На злу срећу нашли су прибе- жиште у манастиру Трнави где их Пајсије оберучке прими, јер је манастир услед ратовања био сасвим опустио. За припремани уста-нак Авакум, веома побожан, а склон песништву спевао је следеће, вером надахнуте стихове:
Са Крстом се мрије, васкрсава;
Са Крстом се мрије, васкрсава;
Кад се мрије — тада се ликује,
Кад с' васкрсне, вечно се живује!
Са Крстом се пада и уздиже;
Кад се пада — лакше нам је,
Кад се диже — слађе нам је.
С Пајсијем су Турци покупили и духовнике, Босанце и отпре- мили их за Београд. Пошто су Пајсија набили на колац, да се спасе мука стравичне смрти, Бенадије са сином Стојаном пристаде да се потурчи. Касније, 1815. године, када је пребегао у Срем, митропо- лит Стратимировић превео га је опет у православље.
Бакона Авакума, мећутим, Турци због његове необичне лепоте, покушају да придобију за ислам. Но он остаде у вери непоколебив. Предање вели да је, носећи београдским улицама колац, на који ће га набити, певао:
Нема вере боље од хришћанске.
Срб је Христов, радује се смрти,
Страшни, Божји суд и Турке чека, па ви чинте што је вама драго!
Мајци, која га је сузама преклињала да се потурчи и спасе смрти, он је опет песмом одговарао:
Мајко моја на млеку ти хвала, ал' не хвала на науци таквој.
Брзо ћеш се обрадоват сину, док пред Божје лице изађемо.
Смрт избавља од свакијех беда,
Цвет пролетњи тек за зимом иде.
Благо томе, ко раније умре, омање му и муке и греха, па шта коме Бог и вера дадну, а још има браће на свијету!
На месту погибије, вели дал>е предање, Турци га и последњи пут стадоше наговарати да се потурчи, да тако млад и леп не умре. На то их Авакум упита:
„Да ли и Турци умиру?”
Када му ови одговорише да умиру, он ће им мирно:
„Онда је свеједно, а пре, а после. Што пре умрем, мање ми гријеха!”
Његовим џелагима наочити и јуначни младић толико се сажа- лио да му, пре но што ће га на колац набити, прободу срце ножем, да се не пати. После тога поставе његово мртво тело на коцу мећу остале несрећнике поред пута, који је водио од Стамбол капије каТеразијама. Младост, необична чврстина карактера и спремност да за веру поднесе сва мучења сврстали су ђакона Авакума међу нај- светлије ликове српске историје. Зато су му бројне ретке посветили, не само многи наши историчари и књижевници као Сима Милути- новић Сарајлија, Михаило Сретеновић и други, него су његову по- тресну судбину опевали и наши песници, међу којима и Војислав Илић Млађи.
Пролазећи данас тим местима, некадањем свратишту недоглед- ног низа мученика нашега народа, садашњи нараштај Београда ус- ред велеградске вреве и не помисле да је свака стопа којом ходе данашњих асфалтираних улица посвећена крвл>у наших предака, страдалника за веру, народ и слободу. У свом надахнутом снови- ђењу песник је потресно изразио кобни удес Срба да кроз све ве- кове свој опстанак крвљу плаћају:
„Ми смо, мила мајко,
они, што су увек дали
капљу крви за кап твога млека.
У Хаџи Продановој буни убијен је још један духовник Нићи- фор, игуман манастира Каленића. Као човек изузетна образовања, свестан политичко-историјског и културног значаја старих српских књига и рукописа, он је страсно и неумрно трагао за србуљама, сук- пљао их и својим лепим рукописом преписивао пун родољубива за- носа за светлу прошлост и саучешћа за мученичку садашњност свога народа. Као такав учествовао је активно, како у Устанку, тако у Хаџи Продановој буни па су и њега Турци на колац набили 1814. године с осталим жртвама на Стамбол капији.
Милоје Ђак, познат по Баковој буни, није ушао у историју као истакнут устаник, већ као народни трибун, борац за економске и политичке слободе у време прве владе Милошеве, дакле, епохе коју овде приказујемо. Зато по својој улози он заузима сасвим изузетно, но не мање значајно место од досада приказаних свештеника.
Рођен у Кусатку Милоје је прозван ђаком, јер се још као дете научио писмености потребној за духовни позив. Неко време је био свештеник, а после се одао трговини. У устанку је учествовао као писар војводе Вулићевића. По паду Србије пребегао је у Срем, ода- кле се враћа 1815. године, наставља да тргује стоком и постаје угле- дан газда, омиљен у свом крају, што га је и стало живота.
Због суровости, насиља и злоупотреба сеоских кнезова под управом Петра Вулићевића сељаци 1825. године подигну буну и њега позову да им буде вођа. Верујемо да се ове ризичне части прихватио, чиме је живот на коцку ставио, зато што је као свештеник био ви- сока морала и убеђења у победу правде. Побуњеници, око пет хи- љада људи, саставили су у тринаест тачака Програм жалби и захтева економскога карактера збот којих су и дигли буну и упутили га кнез Милошу. Тај програм врло изразито показује на све проблеме тадање пољопривреде, у оно доба готово целокуине привреде земље, па ћемо га овде изнети. Садржај му је утоликб значајнији, јер се по својој смелости може упоредити с чувеним Вуковим писмом Књазу. Захтеви су према оригиналном тексту гласили:
1. Да се кнежевски зулум укине и да се злочинци макну из вилајета (округа)
2. Порези су прескупи и немилосрдно се с коња купе, горе и прече но под Агарјанима (Турцима)
3. Харач се удара без довољно анкете
4. Уведени су ћумруци (царине), који нису били ни под којом ве- ром
5. Скеле моравске разделише кума од пријател>а. Састати се не могу. Девојку, који испроси, 20 гроша скеларина
6. Трговци да се пусте у земљу с које год стране може, да купују шта хоће, само да новац у народ уће
7. Механе, које се находе на путу или у селу само због путника, ви му захтевате 50 гроша, а оно нема у њега свега мала 50 гроша.
8. Да кнезови бивши.трговати не могу, јербо обор гради беглучки (кулуком),
а не плаћа, свињац гради, не цлаћа, кукуруз вуче, не плаћа
9. кулук кнезовима прековише, по 12 и 13 посленика за једно лето узимају
Како се види, нису набројане све тачке, него углавном оне изразито привреднога карактера. Независно од праведних захтева побуњеника и њихова писма, упућена Милошу, доказа да побуна није против врховне, већ само локалне власти, кнез Милош је пу- буну крваво угушио у страху да се не би проширила и довела земљу у опасност. воћа сељака, Милоја Бака, мучки је убио, а његово тело набио на колац на Каламегдану као крваву опомену народу да се не диже против власти.
ЗАКАјУЧАК
Ипак, неминовни ход историјских догаћаја, који су једну трулу царевину убрзаио водили расулу, а српски народ успону и препороду, никакве одмазде острвљених Турака као ни често крваве одбране домаћега самовлашћа, нису могле да зауставе. Срби су стицали једно по једно политичко право, а при томе, не само све- штеници, него и цркве и манастири давали су свој допринос народ- ној ствари. Манастир Благовештење служио је Караћорћу, а Во- љавча Милошу као војни магацин. У манастиру Враћевшници про- читан је, 1812. године, на скупу првака VIII члан Букурешког уго- вора о турским обавезама према Србима. У Таковској цркви био је договор о Другом устанку. А 1830, по читању хатишерифа, из цр- кава ће потећи у свет славопој о српскоме препороду.
У раздобљу од 1813—1836. године пашће још многе Српскб главе, али жртве више неће бити узалудне. Оне ће водити стално ближе циљу, слободи. Јер:
Снага је наша планинска ријека, њу неће нигда уставити нико.
Народ је ови умирати свико, у смрти својој да наће лијека.
изразио је Шантић судбинско одрећење нашега народа.
Напокон је наступио велики тренутак, круна устаничких борби и Милошеве дипломатије, када се на скупу од три хиљаде првака Србије чита Султанов хатишериф, којим се Кнежевини Србији при- знаје право на слободан привредни, политички и религиозни живот. И на томе скупу присутан је знатан број духовника: све проте, сви игумани, сви намесници и угледнији свештеници.
Тада су се опет огласила звона која су, после пет векова гро- бна мука, о Првом устанку први пут опет забрујала. Потом с аго- нијом слома утихнула, па остала брижно чувана за заносни час слободе, чије су ближење сва српска срца наслућивала. На беле по- кладе с бројних звонара, које је Милош за ову прилику тајом хитно подизао, како пише Гавриловић, она су громком звоњавом у Бео- граду и свој земљи, и преко граница, читавом свету обзнањивала дивну вест о васкрсу државе српске.
Звона су звонила без прекида читаву недељу. Већ на први од- јек звона повело се коло виловито с Варош капије до Саве и Кале- мегдана па опет натраг, до Саборне цркве. Упркос везировој претњи да ће пуцњавом топова с града у народ натерати звона да ућуте, јер звоњава није одобрена хатишерифом, раздрагани Београћани нису жалили ни животом да овај дан плате. У махнитом колу дах губећи они су играли, у безмерној срећи и слављу победно клицали. А звона су звонила, звонила. И својом звоњавом најављивала слободу српства и православља.
ЗАКАјУЧАК
Ипак, неминовни ход историјских догаћаја, који су једну трулу царевину убрзаио водили расулу, а српски народ успону и препороду, никакве одмазде острвљених Турака као ни често крваве одбране домаћега самовлашћа, нису могле да зауставе. Срби су стицали једно по једно политичко право, а при томе, не само све- штеници, него и цркве и манастири давали су свој допринос народ- ној ствари. Манастир Благовештење служио је Караћорћу, а Во- љавча Милошу као војни магацин. У манастиру Враћевшници про- читан је, 1812. године, на скупу првака VIII члан Букурешког уго- вора о турским обавезама према Србима. У Таковској цркви био је договор о Другом устанку. А 1830, по читању хатишерифа, из цр- кава ће потећи у свет славопој о српскоме препороду.
У раздобљу од 1813—1836. године пашће још многе Српскб главе, али жртве више неће бити узалудне. Оне ће водити стално ближе циљу, слободи. Јер:
Снага је наша планинска ријека, њу неће нигда уставити нико.
Народ је ови умирати свико, у смрти својој да наће лијека.
изразио је Шантић судбинско одрећење нашега народа.
Напокон је наступио велики тренутак, круна устаничких борби и Милошеве дипломатије, када се на скупу од три хиљаде првака Србије чита Султанов хатишериф, којим се Кнежевини Србији при- знаје право на слободан привредни, политички и религиозни живот. И на томе скупу присутан је знатан број духовника: све проте, сви игумани, сви намесници и угледнији свештеници.
Тада су се опет огласила звона која су, после пет векова гро- бна мука, о Првом устанку први пут опет забрујала. Потом с аго- нијом слома утихнула, па остала брижно чувана за заносни час слободе, чије су ближење сва српска срца наслућивала. На беле по- кладе с бројних звонара, које је Милош за ову прилику тајом хитно подизао, како пише Гавриловић, она су громком звоњавом у Бео- граду и свој земљи, и преко граница, читавом свету обзнањивала дивну вест о васкрсу државе српске.
Звона су звонила без прекида читаву недељу. Већ на први од- јек звона повело се коло виловито с Варош капије до Саве и Кале- мегдана па опет натраг, до Саборне цркве. Упркос везировој претњи да ће пуцњавом топова с града у народ натерати звона да ућуте, јер звоњава није одобрена хатишерифом, раздрагани Београћани нису жалили ни животом да овај дан плате. У махнитом колу дах губећи они су играли, у безмерној срећи и слављу победно клицали. А звона су звонила, звонила. И својом звоњавом најављивала слободу српства и православља.
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ
1. Деловодни протокол Караћорћа Петровића од маја 1812 до 1813 авгу- ста 5, Београд, 1848 — 2. Гавриловић, Ј. Географско-статистички речник Ср- бије, Београд, 1946 — 3. Гавриловић, М. Милош Обреновић, књ. III. Београд, 1912 — 4. Коларић, М. о пореклу и ауторима Застава у Караћорћево доба, Зборник музеја Првога устанка, II, Београд, 1960 — 5. Милићевић, М., Поме- ник знаменитих људи српскога народа, Београд, 1959 — 6. Николић, Д., Срби у Банату, Нови Сад, 1941 — 7. Новаковић, С., Турско царство пред српски устанак 1780 — 1804, Београд, 1906 — 8. Пантелић, Д. Београдски пашалук после свиштовскога мира, Београд, 1927 — 9. Перовић, Р., Прилози за исто- рију Првога устанка, Београд, 1954 — 19. Протић, М., књига о ћакону Ава- куму, Београд, 1968 — 11. Поповић, М., Историјска улога српске цркве у чу- вању народности и стварању државе, Београд, 1933 — 12. Протокол шабач- кога магистрата Београд, 1808 — 13. Радоњић, Ј., Слике из историје и књи- жевности — Београд, 1938 — 14. Станојевић, С., Народна егциклопедија.
Summary
Dr. Olga Srdanovich-Barach
THE ROLE OF SERBIAN CLERGY IN THE FIRST AND SECOND SERBIAN INSURRECTIONS (1804—1815)
The Serbian priests have shared the destiny of their people in all its struggles for national liberation from the Turkish yoke.
As leader of the Serbian people, Archimandrite of Tronosha Monastery, Stefan Yakovlyevich, played a significant role even a decade before the Eirst Insurrection. Due to his efforts the Serbian people unanimously joined the Austrian Army, convinced that the hour had come to be liberated from the Turks. After the Austrians had retreated from Serbia, Archimadrite Stefan tried through many diplomatic efforts to protect Serbians from Turkish retaliation. For his patriotic activities he was poisoned by the Turks. Together with him, in the same period, politically active were also: Archimadrite Vasilye Radosavlyevich of Stu- denitsa Monastery, Protopresbyter Milovich, Archimadrite Arsenye Gagovich of Piva Monastery, who made and sent to the Russian Tzar a plan of a general insurrection of Serbians together with the idea of creation of a Pan-Slavic Empire.
Numerous priests fell as martyrs and many distinguished themselves as fighters and diplomats during the First (of Karageorge) and Second (of Prince Milosh Obrenovich) Insurrections. As victims of Turkish tyranic rulers in Belgrade fell Archimadrites Gerasim and Ruvim, as well as Priest Milovan of Sme- derevo District, Priest Philip from Yadar, Priest Milisav from Zaberdye, Priest Zhivko, Priest Maxim, Hieromonk Nicephor. The insurrected Serbians took oath in the presence of Protopresbyter Athanasye from Bukovik.
Distinguished for bravery were: Protopresbyter Nikola of Ritopek, Protopresbyter Marko Dovlyenchevich of Ostruznica, Archimandrite Melentye Stefanovich, who was later Bishop of Shabac and a member of a Serbian delegation in Russia. Melentye Nikshich excelled as diplomat. He saved from spoliation the relich of St. Stephen the First-Crowned King of Serbia, and was a delegate of Serbia in Constantinople; later on he became Bishop of Uzice. Archimadrite Sa- muilo Yakovlyevich was also a delegate in Constantinople, where he died in captivity. Of all of them the most famous was Protopresbyter Matey (Matthew) Nenadovich, Voyvoda of Valyevo and talented statesman, who was Chairman of the Ruling Council and later on member of the House of Senators, able diplomat in the negotiations with the Turks and also on the Congress of Viena. His »Me- moirs« are classical in Serbian literature.
As fighters were known also Monk Isaya from Kalenich Monastery, priest George from Kuchani, Monk Makarye from Kaonik, Priest Peter Popovich, Protopresbyter Milutin Guchanin, Voyvoda of Dragachevo, Priest Philip Petrovich and Priest Stoyan Milich. But Priest Luka Lazarevich, Voyvoda of Tamnava and Po- savina, was a military genius, one of the most prominent heroes of the Eirst Insurrection under Karageorge of Serbia. Melentye Popovich, also a courageous fighter, is the first Serbian who became Metropolitan of Belgrade in the restored state of Serbia.
In the period between the First and Second Insurrection Abbot Paysye and his spiritual son, Saint Avakum, Deacon, suffered martyrdom.
1. Деловодни протокол Караћорћа Петровића од маја 1812 до 1813 авгу- ста 5, Београд, 1848 — 2. Гавриловић, Ј. Географско-статистички речник Ср- бије, Београд, 1946 — 3. Гавриловић, М. Милош Обреновић, књ. III. Београд, 1912 — 4. Коларић, М. о пореклу и ауторима Застава у Караћорћево доба, Зборник музеја Првога устанка, II, Београд, 1960 — 5. Милићевић, М., Поме- ник знаменитих људи српскога народа, Београд, 1959 — 6. Николић, Д., Срби у Банату, Нови Сад, 1941 — 7. Новаковић, С., Турско царство пред српски устанак 1780 — 1804, Београд, 1906 — 8. Пантелић, Д. Београдски пашалук после свиштовскога мира, Београд, 1927 — 9. Перовић, Р., Прилози за исто- рију Првога устанка, Београд, 1954 — 19. Протић, М., књига о ћакону Ава- куму, Београд, 1968 — 11. Поповић, М., Историјска улога српске цркве у чу- вању народности и стварању државе, Београд, 1933 — 12. Протокол шабач- кога магистрата Београд, 1808 — 13. Радоњић, Ј., Слике из историје и књи- жевности — Београд, 1938 — 14. Станојевић, С., Народна егциклопедија.
Summary
Dr. Olga Srdanovich-Barach
THE ROLE OF SERBIAN CLERGY IN THE FIRST AND SECOND SERBIAN INSURRECTIONS (1804—1815)
The Serbian priests have shared the destiny of their people in all its struggles for national liberation from the Turkish yoke.
As leader of the Serbian people, Archimandrite of Tronosha Monastery, Stefan Yakovlyevich, played a significant role even a decade before the Eirst Insurrection. Due to his efforts the Serbian people unanimously joined the Austrian Army, convinced that the hour had come to be liberated from the Turks. After the Austrians had retreated from Serbia, Archimadrite Stefan tried through many diplomatic efforts to protect Serbians from Turkish retaliation. For his patriotic activities he was poisoned by the Turks. Together with him, in the same period, politically active were also: Archimadrite Vasilye Radosavlyevich of Stu- denitsa Monastery, Protopresbyter Milovich, Archimadrite Arsenye Gagovich of Piva Monastery, who made and sent to the Russian Tzar a plan of a general insurrection of Serbians together with the idea of creation of a Pan-Slavic Empire.
Numerous priests fell as martyrs and many distinguished themselves as fighters and diplomats during the First (of Karageorge) and Second (of Prince Milosh Obrenovich) Insurrections. As victims of Turkish tyranic rulers in Belgrade fell Archimadrites Gerasim and Ruvim, as well as Priest Milovan of Sme- derevo District, Priest Philip from Yadar, Priest Milisav from Zaberdye, Priest Zhivko, Priest Maxim, Hieromonk Nicephor. The insurrected Serbians took oath in the presence of Protopresbyter Athanasye from Bukovik.
Distinguished for bravery were: Protopresbyter Nikola of Ritopek, Protopresbyter Marko Dovlyenchevich of Ostruznica, Archimandrite Melentye Stefanovich, who was later Bishop of Shabac and a member of a Serbian delegation in Russia. Melentye Nikshich excelled as diplomat. He saved from spoliation the relich of St. Stephen the First-Crowned King of Serbia, and was a delegate of Serbia in Constantinople; later on he became Bishop of Uzice. Archimadrite Sa- muilo Yakovlyevich was also a delegate in Constantinople, where he died in captivity. Of all of them the most famous was Protopresbyter Matey (Matthew) Nenadovich, Voyvoda of Valyevo and talented statesman, who was Chairman of the Ruling Council and later on member of the House of Senators, able diplomat in the negotiations with the Turks and also on the Congress of Viena. His »Me- moirs« are classical in Serbian literature.
As fighters were known also Monk Isaya from Kalenich Monastery, priest George from Kuchani, Monk Makarye from Kaonik, Priest Peter Popovich, Protopresbyter Milutin Guchanin, Voyvoda of Dragachevo, Priest Philip Petrovich and Priest Stoyan Milich. But Priest Luka Lazarevich, Voyvoda of Tamnava and Po- savina, was a military genius, one of the most prominent heroes of the Eirst Insurrection under Karageorge of Serbia. Melentye Popovich, also a courageous fighter, is the first Serbian who became Metropolitan of Belgrade in the restored state of Serbia.
In the period between the First and Second Insurrection Abbot Paysye and his spiritual son, Saint Avakum, Deacon, suffered martyrdom.
